…da vijam zmajove na miru, ko coek i Komunista, jebomemis.
Desava mi se to cesce u poslednje vreme, da zaboravim diskljucim taj program koji mi sluzi za igranje MUD-a, a posto isti koristim i na leptopu, a klijenta sam podesio da se samokonektuje u slucaju ispadanja na svakih po minuta onda me, logicno, izbaci sovog racunara, kada se konektuje sdrugog.
A posto me par puta nije mrzelo da uporno sove strane teram inat, desavalo se da se u roku od cuke vremena to ping pong konektovanje mene, licno i personalno, a u vidu mog alterega, Kilavka, odvija i po stotinu puta.
Sto totalno zbunjuje Besmrtne, tj administratore igre, zbog par stvari koje jos usput radim, a posto je igra ozbiljna, i administratori pazljivo prate svako odstupanje od normalnih aktivnosti koje bi moglo da mirise na pokusaj zloupotrebe, pa su se dvojcaodnji posle (neprimetnog za mene) pracenja mojijeh aktivnosti upustali u konverzaciju, prvo da provere dal sam uopste ziv ceok tj. da ne koristim bota koji igra umesto mene (sto za kaznu povlaci automatsko streljanje a posle toga dozivotnu zabranu igranja) i da ih prosvetlim kako mi uspeva da zaradjujem exp poene dok sam istovremeno i linkded i afk i aktivan (to u igri, stose seksa tice, tu sam u penziji).
Slozili su se da u mojim aktivnostima nema nista nelegalno, ali znam da ih i dalje zabrinjavam, tako da cu da bidem miran sad i samo periodicno uskocim dodradim po koji kvest.
Zato sad, umesto da citam stripovi, gledam pornici i zivim za fajt, pisem ovu, vama dosadnu pricu.
Koju cu upravo prekinuti, ocu sad da dovrsim citanje neke knjige uz kafu, pa cu nastaviti kasnije sEdit opcijom i snekim mislima koje ocu da razvijem vodje.
Nastavicese…
Ne menjajte profil.
De smo ono stali…da, teo sam malo da filozofiram.
Igram ti ja tako taj Aardwolf, ne smem da garantujem, al cenim da sam jedini Srbin tamo, pase trudim da nas ne brukam pred imperijalistickim svetom.
I cini mi se da nisam los u tome, mada dugo vec ne odvajam puno vremena za to, veceras me zatekla privatna poruka od jednog od najjacih igraca tamo, jedne Amerikanke, skojom nisam bas blizak al mi je sticajem okolnosti na listi prijatelja, spitanjem kacu da apliciram za pristupanje njenom Klanu, sto je velika cas, to je najjaci Klan i rigorozni su, vrlo, kod prijema novih clanova. To pitanje je istovremeno i potvrda da sam tamo dobrodosao, a meni laska njen poziv i njena procena mene, jako je pametna zena, inace.
No, odbio sam, i ponovio stav da cu verovatno jos dugo vremena zeleti da budem Usamljenik tamo.
Sto je svakako mnogo tezi nacin za napredovanje, ali eto, to je pitanje mog Karaktera.
Interakcija sdrugim ljudima mi je ok, to je vazan segment igre, koja je inace veoma kompleksna, ne bezim od toga, mada sam sada mnogo vise po strani no ranije. Cesce pomazem drugima no sto sam trazim pomoc, i jednostavno ne zelim da pogodnosti koje mogu da imam platim time sto bih se lisio dela slobode i utopio u neke grupe i sablone.
Nekom klanu, a vec sam od mnogih ranije dobijao pozive da im pristupim (obicno igrac podnosi molbu), zbog perfomansi koje sam pokazivao na samom pocetku igranja (i niko mi tada od iskusnijih igraca nije verovao da sam pocetnik, mislili su da sam jedan od njih koji uporedo gradi i Kilavka, a sirila se i prica da sam u stvari glavom i bradom osnivac igre koji se prerusio), cu verovatno ipak pristupiti kada se razvijem do vrha svojom samostalnom stazom, jer su mi neki segmenti igre zakljucani dok sam van klana.
Da ne ostavim pogresan utisak, daleko sam jos od toga, jednostavno, potrebno je vreme (planiram da je igram i posle Smaka sveta), igra je kompleksna i prilicno zahtevna da bi se igrala na vrhunskom nivou i potrebne su godine da se coek uspenje na vrh spirale napredovanja.Trazi posvecenost, ucenje, strpljenje. I pamet. Neki ljudi je igraju i po 15 godina, ispunjavajuci sve te uslove i jos su daleko od toga.
Mnogima je igra vaznija od realnog zivota, potpuno su joj posveceni, provode svaki trenutak koji mogu tamo. Ona JESTE njihov realni zivot.
E, tu dolazim do onoga o cemu sam teo koju da prozborim.
Cesto sam razmisljao, prolazeci kroz neke situacije ili samo posmatrajuci desavanja, koliko Igre cesto pokazuju kakvi jesmo. Cesto mnogo bolje pokazuju kakvi zaista jesmo od nekih drugih zivotnih zbivanja.
I u ovoj sam se uverio i u postojanje cistog Dobra i esencijalnog Zla u ljudima, kao polovima, a naravno, i osetio razne Posebnosti koje nas kao zivotnu formu krase. Naucio i o sebi dosta.
Sad me mrzi, a uostalom, ovaj internet ionako niko ne cita, da pricam o tome koliko su nam Igre (sirokog spektra) potrebne, koliko je poriv za njima bitan deo naseg bica, koliko su zdrave (i bolesne cesto, jasta) i neophodne za nas razvoj i „normalan“ zivot. Koliko god da ih, cim umislimo da smo postali odrasli, omalovazavamo i ismejavamo. Da ih se stidimo, jebonasmis glupe.
Igre su vazne.
Neka iz Doboja, za partiju domina? Ne? Dobro, samo sam…
Ознаке: djunta
