Juce je neko koga sam odavno a nezasluzeno povredio izvukao jednu nit iz mog spleta tuge i oplemenio je, pruzivsi mi ruku pomirenja.
I nije to bila sitna povreda, nenamernost udarca koji sam zadao nije mnogo umanjila bol koji je on doneo, uradio sam nesto sto se ne oprasta lako, cak i kad se razume sam postupak.
I to govori o velicini te osobe, a meni je tesko da opisem radost koju osecam zbog toga.
A malopre, dok sam setao, stobreko nicimizazvano doziveh jednu dobrotu.
Sitan gest, od nepoznate osobe (ne, nije mi kupio cokoladu), ali upecatljiv.
Takodje pokazao velicinu te osobe.
Videh u ova dva dana i dosta niskosti, slabosti pa i zla, al o tome necu trositi reci, na to smo navikli.
Nikako da se naviknemo (u smislu da je cesce ima) na dobrotu, pizda nam materina. 
Like this:
Ознаке: djunta
децембар 2, 2011 у 6:35 pm
Eeee, nista bez te Dobrote, pizda joj materina! Obrni, okreni… A cokolada svaka pa i GALEB poskupela mater im imperijalisticku. Ima se naslov za pesmu…
децембар 2, 2011 у 8:05 pm
U ovo vreme posta treba opraštati. Vreme je za čišćenje duše
децембар 2, 2011 у 8:19 pm
Svako vreme je dobro za Dobrotu, cokoladu i oprostaj.
децембар 5, 2011 у 9:01 pm
Ko ume da oprosti i njemu ce biti oprosteno
децембар 5, 2011 у 9:11 pm
Akose gleda dublje, u pravi si, takoe.
децембар 5, 2011 у 9:12 pm
* u pravu
децембар 5, 2011 у 9:14 pm
jok…u elipsi sam trenutno
децембар 5, 2011 у 9:35 pm
Neksi, i toe za ljude.