Ponekad, sta ponekad, cesto, se pitam, sta mi je trebalo da pozelim da budem kadar stici, uteci i na strasnome mestu postojati. Sto se ne zadovoljim time da budem sekapersa i placipicka, jebo me faraon (opet se ogradjujem od ideja koje moze da rodi vasa prljava masta), kase tako lakse zivi. Ali, da citiram svog poznanika, gospodina I., koji je pocetkom Zlatnih devedesetih, dok je u majici snatpisom „Ja sam posteno radio, izlagao se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju…“ slusao dobronamerne savete svoje…hm, devojke, da ne treba da potrosi dveiljade maraka na zlatnu narukvicu (samo za materijal, drugar zlatar nije teo da mu naplati rad) simenom licnim kao glavnim motivom, jer je to daleko ispod njegovog nivoa, izjavio: Znam, ali sta cu, kad ja to volim.

I tako…

Poslusajmo sada pesmu koja, tu i tamo, obelezi po koji vazan momenat u mom skromnom i nezanimljivom zivotu, a posle toga, svi na svoje radne zadatke.

Popravljam stare kisobrane, ostrim nozove, cutim po kucama

Vracam se cim namestim ljuljasku na drvetu.

Nije ovo prvi put da osecam tu potrebu, nit prvi da pominjem tu ideju, ali, zarez, kad coek vec zna sta mu treba, pa makar ne mogo oma dostvari, to je dobar pocetak, no, dobar nastavak je i da se cim prije potrudi da to postigne, iliti, jednom recju…

…sledece godine u ovo vreme, ne samo sto cu biti milioner, vec cu do tada nauciti i da sviram bar jedan od instrumenata koji me privlace, tako da kad ponovo osetim potrebu za tim, umesto ko sto sada (u majici snatpisom „E, jebiga“) pisem o tome, nabacim ranac na rame, pa polako, sitno, penzionerski, sam, na planinu, u vukojebinu, i onda nocom, uz vino i gajde (dal je nemoguca misija naci bas one koje sam kao sasma mali video u djedovoj kuci? hm…Hercegovino, dal ti nedostajem kolko ti meni, a? Valjalo bi bar grobove obici, i staze detinjstva, ako vec nema zivih dusa koje sam voleo), a danjom bez vina, trazim osecaj koji mi treba. Valja se.

Dragance & ostali, video sam vase komentare, prastajte, odgovoricu drugi put.

Samo coek bos po glavi moze, il onaj kog neka muka natera da i pored sramote sto to radi, okaci ove folirante. Nemoj neko da se prevari, da ga guja ujede, da pomisli da bija ovo kacio zbog neke zene. Il da neka, nedajBoze, nicim izazvano, pomisli da je njoj namenjeno

Jedan je ruski kvas.

Dokle bre vise tog dzabalebarenja i trovanja uma znanjem, a? Uz svo postovanje prema Postenoj inteligenciji, sveb ja te studente poapsio, pa jal u kamenolome jal na polja. To Krki! Nek crknu od gladi, koijebe!

Nego, Kume, reci ti meni, deder, sta mislis, ocel danas Vicenca dugazi Pjacencu, to mene od jutros brine

Duboku zivotnu istinu, pretocenu u drevnu ilirsku izreku, da je umni rad fizicki neizdrziv, posebno dobro znamo mi Rudari, no, kao pravi Komunisti i pregaoci, nosimo svoj krst na ledjima snadom i verom da nas na kraju borbe ceka ostvarenje ideala kojima tezimo ili bar boca ruskog kvasa.

Video klip koji cu dokacim, nema nikakve veze, nazalost, ni sa istorijskim trenucima koji obelezavaju ovaj period mog zivota (ali ima veze smojom zeljom da se oblacim i dimam istu frizuru kao momak iz spota, kad porastem), ni sa ovim postom,  no, ipak, pogledajmo jednu slicicu iz svakodnevnog zivota obicnog coeka.

Neka iz Doboja, da joj treba neko da joj ubaci par tona uglja u podrum? Ne? Jebiga…

Milutin O’Rajli jos nije resio ni Slucaj pregazene starice od cetrssedam godina (iako je ulogu misterioznog Roda Stanisica u tome rasvetlio akademik Murat-Sabahudin Titov), a vec je uzeo novi avans (i oma ga, naravno, propio) za Slucaj svetlecih svetiljki

Znas, Kume, ne pijem ko coek vec petnaestinu godina, odkasam shvatio da ce nekih ses meseci, to jest, da sam nastavio tako dalje, spocetka Zlatnih devedesetih da mi sjebe dugogodisnju karijeru majstora (nisam raspolozen da budem lazno skroman) u umetnosti uzivanja u i kontrole nad, il, sto bi pros narod reko, kasam shvatio da suptilno krecem putem mog pokojnog oca alkoolicara.

A kasam shvatio reko sam sebi „A u kujac, necemo tako, Dino“ i ne samo da sam se vratio u normalu (vec vidim kako se moj drug vrabac sovog blogportala pita a skim je onda on slago ispijene flase imperijalistickih piva na buljuke, onomad kasmo pobedjivali NATO pakt, ako nije sa mnom), nego mi se potreba, cakstavise i zelja, postojano smanjuje kako godine prolaze. Da usput, nicim izazvano, spomenem, nisam primetio da mi se potreba, cakstavise i zelja, za seksom smanjuje sgodinama.

Ukratko receno, posto sam placipicka koja se svremenanavreme zadovolji scasom ildve dobrog vina, i voli da popije koje pivo sLidijom na reci dok me dere u sahu il sziher koja me pre piva isutira cipelama, cisto zbog poradi pravljenja stimunga (a i lako joj je da se na meni nejakom izivljava) i sjednom…ovaj, necemo o tome…i sdrugim dragim ljudima, i naravno, u svecanim prilikama kao sto je Dan Republike, Dan bezbednosti, Dzugasvilijev rodjendan…

Retko kad dobijem poriv da se napijem, nikad musko od mene.

A sinoc, Kume, kasmo se rastali, poceo sam (sam), nicim izazvano da ljustim neki pelinkovac, pa sam posle popijenih jedva osamdeci, na prvi osecaj vrtoglavice, batalio flasu. Prava sekapersa, znam.

A kasam batalio, onda sam…ne smem da ti kazem, ionako mi ipoteticki ne bi ni verovo, a ne smem ni da rusim dugo gradjenu reputaciju, nisam bos po glavi, al verujem da me razumes.

Sve ovo u stvari kucam dok pijem kafu i cekam da mi se razbistri mamurluk (nije jak, al cenim da ce se izgubiti tek kase ipoteticki istusiram kad dodjem doma), enebili izaso da prosetam do kuce, pa da tamo malo bezim u zdrav razum ssklekovima i trbusnjacima i eventualno uspem da artikulisem odgovor na jedno lepo pismo sto mi stiglo iz daleka.

Imal zimoce napolju, si iso po leba? Znas da treba sto vise da setas i sto manje da se smejes, enebili se brzo oporavio. Cigare da se nisi usudio da bataljujes, nemoj guja da te ujede, odreko bih te se. I reci onima tamo sto te pritiskaju dostavis, sad kad ti je najteze, da mi je pao mrak na oci kasam vido kolko ti popuju i da sam na voliko (portos pokazuje prstima koliko) da ih razbucam sdinamitom. Oni ce da plase mog Kuma, koji se tolikih zena nije plasio, pa ce sad da poludi i da se uplasi smrti. Oce kujac. Svebjato poapsio, lebami.

Al ti setaj. To je Komunisticki. Dosetaj i na kafu u moj podrum ovijeh dana.

Nego, nesto drugo sam u stvari teo dispricam.

Pre dva dana, oko devet ujutru, spustam ti se ja niz moju ulicu.

Prohladno jutro, sitna kisica (potpuno drugacija od krupne kisice, uapsite pismenos, tog masovnog ubicu i ludaka!), mala maglica (khm…) i veliko sivilo svuda.

Ali! (zarez)

Verovatno zahvaljujuci tome sto se neki trudbenik uspavo u centrali pa propustio diskljuci, svetiljke svetle svetloscu.

I to, Kume, da sad ne ulazimo u objasnjavanje talasnih duzina, indeksa prelamanja, disperzije i takotih gluposti iz fizike, svetle jednom lepom, toplom, neznom (ali dostojanstvenom) narandzastom svetloscu koja menja sve.

Jedno otuzno sivilo postaje lepota zivota.

Men bilo milina da gledam i setam. Uzivo sam, nicim izazvano.

I tako…

Dve iz Zenice, za mog Kuma?

Svakidasnja jadikovka nas, obicnih momaka

Evo malo, dok odmaram od bezanja u zdrav razum, dispusim cigar itakoto

Streljajte me, Drugovi, bolje nisam ni zasluzio, pa posle didemo na pivo

Nije mi lako da priznam, ni vama, ni sebi, a posebno Kumu, al sta cu kad mi Partijska sves i saves neda mira.

Dakle, odkolko oma, cim zavrsim ovaj post, nastavljam splanskim vezbanjem (masovni treninzi, hiljade i hiljade sklekova, trbusnjaka…snaglaskom na bezanje u zdrav razum) i dijetom (jebemti jabuke i ko ih izmisli).

I sogranicavanjem dnevnog unosa nikotina.

I cim skupim hrabros, strazenjem nove devojke, da se skroz upropastim.

I krio sam podmuklo, opet citam knjige, cak i po gradskom prevozu, ima tome neko vreme. Aj sto sramotim sebe, al brukam i familiju, znam.

A i taj Elan me svako malo napada, picka mu materina bezobrazna.

Ima toga jos, stid me da sve pricam. Nikad musko od mene…

Pucajte, Drugovi, kriv sam.

Doksmo mi rucavali szlatnim escajgom, a Nemci prosili po Srbiji (da, da, verovali ili ne, al tako je nekad bilo)…

Dakle, Kume, mi koji zivimo u Srbiji, imali smo se rasta i roditi.

Neka iz Doboja? Ne, to cu posle, zaneo sam se, izvinjavam se…

Gde stadoh, Kume? A, da. Jeste

Citamtija tako danasnje novine dok doruckovah burek ssirom (imam i ja dusu, dosta je samokaznjavanja sjabukama) i svastanesto ima unjima, lebami.

A vidis, bas sam se pito poslednjih godina, sto uopste citam novine, kasam vec batalio gledanje televizora zbog poradi sprecavanja razaranja ovo malo sirotinje od duse i razuma sto mi ostalo.

I skontam malocas, to je zato sto sam se ko mali navuko na Alana Forda, pa mi ovo sad dodje ko supstitut (sta god…) za isti.

Dakle, kao sto sam vec jedared komentarisao vodje da je realnos jaca od svake zajebancije (to onomad, kasam sobe oci vido da je neko doso na moj blog guglajuci (bukvalno, od slova do slova) „seks szivotinjama“), svakim danom, u svakom pogledu, hipnotiso zeceve il ne, taj stav dobija potvrdu.

Nebse sad previse zadrzavo u komentarisanju onog sto citah o igranju „suge“ izmedju predsednika Tadica (njegovog izlaska u javnos supozorenjem da neki ministri & predsednici ostina slabo rade svoj poso), predsednika Vlade (aj u dvaes marki da je prosecna srpska domacica bolja upucena u rezultate brazilske druge lige u sezoni 1988/89. nego u njegovu biografiju, a u dvaespet da pola pucanstva ne zna ni kako nam se preziva premijer) koji se uglavnom ne mesa u svoj posao, pa je naravno zbunjem pitanjem dal se umesto njega Tadic mesa u isti i par ministara koji su daleko od zbunjenosti al su blizu parama i pendreku.

Maneken, pardon (jebe me tastatura, izvinjavam se na greskama u kucanju), predsednik Tadic je naglasio da nece imenovati te sto lose radu, jer zeli da im da sansu da se poprave.

Ja, mislim, Kume, da mi, javnos jelte, treba da budemo zadovoljni skolicinom i kvalitetom informacija koje dobijamo od predsednika i ostalih, i ako time pomazemo ministrima da se poprave, treba da budemo ponosni na nasu ulogu u izvodjenju istih na pravi put.

A ako cemo posteno, ovo je mnogo transparentnije (sta god…) od onih prljavih zavesa u nasoj ambasadi u Rumuniji iza kojih se Manek…(jebiga, neka iz Doboja da mi kupi novu tastaturu? Ne? Dobro, samo sam..) ovaj, predsednik Tadic krio dok je u centru Beograda bila u toku akcija „Patike za Kosovo“ spratecim ulicnim performansom „Lepe ambasade lepo gore“

Nesto sam drugo teo.

Vidim da sam jos mlad i neiskusan, jer sam dopustio da budem sokiran, a i postidjen sto nisam predvideo da ce tako nesto poceti da se desava, time sto u Srbiji pocinju da se organizuju nagradne igre ciji pobednici dobijaju mogucnos putovanja u Evropu.

Vec ima neki kviz gde ce se od 100 kandidata izabrati 50 srecnika. Verovatno ce se glasati smsom za favorite, ne znam.

A Palma, jeste, onaj stob sobalio tvoju simpatiju, napupelu radikalku, obeco da ce cim prije da vodi 120 seljaka iz svog atara i o svom trosku u Bec.

To je tek pocetak, Kume, jakatikazem,mirisi mi na to da nas ceka buducnos bogata raznoraznim mastovitim aranzmanima.

Krenula je doba novog hadziluka, uskoro ce se znati da onaj ko nosi Hadzi ispred prezimena, mozda nije bio u Jerusalimu il Meki, al jeste u Briselu (ne znam dal se i Hag raculja, nisam pametan).

E, sad, mada bija samo apsio, pitam se dal je steta, a mislim, sta mislim, tvrdim,  da jeste, sto izumiru stari zanati.

Nesto, nicim izazvano, konkretno sad mislim na tehniku davljenja u blatu, koju su praktikovali Sasi, kasu radili ko gastabajteri u Srbiji svojevremeno.

Cini mi se  da bi se mnogo lakse putovalo u Evropu da se na vreme, i to transparentno, pravio balans izmedju davanja sansi i saskih ekoloskih mera.

Nego, Kume, ocemol skoro nas dva do Doboja, preko Zivinica?

Stob rekli stari Egipcani: Jebo zemlju koja…