Jos jedan u nizu dubokoumnih postova a pod naslovom (u duhu drevne talmudske izreke): Nije gotovo dok debela zena ne zapeva

Kazu da je Bog jedino pamet pravilno raspodelio, naime, niko se ne zali da je premalo dobio (sto bas i nije tacno, mislim, znam neke koji se zale, ukljucujuci i potpisnika ovih redova, koji nema dovoljno pameti ni da se sputa da svojim osvrtima ne kvari efekat duhovitih izreka)

Ali, u ostalim stvarima vlada velika nepravda, jakadvamkazem, Drugarice i Drugovi.

Evo, recimo, uzmimo moj slucaj.

Sad, dok se intezivno lomim dal da usisam prasinu po kuci il sprezirom odbijem taj napad Elana, pa, kao svaki pravi Komunista, trpim dusevnu bol zbog te unutarnje borbe, neko, ko mi je malopre bio na blogu, dosavsi putem pretrage „igrice za odrasle kontrola kurca“ kao kljucnih reci, sigurno nema moj problem, i moze neometano da se posvecuje duhovnoj nadgradnji.

Nekom je zivot majka a nekom…jebiga, nepravda patotije.

Nego, Kume, nako, ipoteticki?

Poslednji pozdrav jednoj…nadi

Vaya con Dios (sta god te strane reci znacile).

Podrška predsedniku Tadiću da izdrži u ovom teškom trenutku za sve nas i da istraje u borbi za bolje sutra! Za decu, za pionire, za ranjenike, za proletere…

Naslov sam preuzeo sa sajta B92, kopipejst je jednog od komentara povodom izvestaja o sudjenju, bolje receno o zloupotrebi pravosudja i progona nad nasim Manekenom, pardon, predsednikom Srbije.

Ta farsa od sudjenja, koja pokazuje koliko su se osilili i postali bahati neprijatelji (racunajuci i humanoidne reptile)  naseg naroda i drzave, mora da bude poslednja kap, Drugarice i Drugovi, koja preliva casu naseg trpljenja zuluma i ostalih nepodopstina.

Neko ce reci da se u pravnoj drzavi zakoni moraju sprovoditi,  da vaze za sve i da su svi jednaki pred njima, da ni predsednik drzave ni pripadnici socijalno ugrozenih kategorija ne mogu nekaznjeno ispijati sampanjac u svecanim lozama.

Ali!, zarez, jedan od odavno usvojenih pravnih principa, koji je u skladu sa zdravorazumskom logikom i osecajem za pravdu, je da se pravne norme tumace u duhu tog zakona, da se primenom sprovodi cilj zbog kojeg je neki zakon donet, enebili  se tako izbegle stetne posledice koje bi bukvalno tumacenje moglo da proizvede.

A kada vidimo da se, pod plastom sprovodjenja zakona, vrsi tortura i proganjanje, mora da nas obuzme bes i zelja za pobunom protiv toga.

Mozda nas je strah ( za mene licno je dobro poznato da se plasim samo Boga, zena i sapuna), mozda je vecinu uhvatila i apatija, pa se sklanjamo u stranu i zatvaramo oci pred nepravdom i stradanjem nemocnih, kao sto je to u ovom slucaju nas predsednik Tadic, ali!, zarez, zagledajmo se u nasa srca i znacemo sta nam je ciniti.

Danas predsednik Tadic, sutra mi. Pokazimo zube!

Svi u proteste, na ulice, barikade… zovimo decu, dalje nece moci!

Ako smo mogli da pobedimo jedan NATO pakt, stacemo nogom za vrat i ovoj bagri, pa makar iza svega toga stajala i zavera humanoidnih reptila.

Pravda za Tadica! Pravda za sve  nas! Suzana Mancic za mog Kuma!

Dok razmisljam o tome dal je moguca ljubav izmedju Zemljanke i Marsovca, i sta bi na to, u slucaju rata, rekle njiove familije a sta sredstva javnog informisanja…

Vidis li ti, Kume, sta se sve desava u Svetu, a i sire, dok naseg predsednika vata trema dok skruseno, pognute glave pred Pravdom i, cakstavise, Zakonom, priznaje da je prekrsajno zgresio (najmanje sto ocekujem sada je da bar jedan ministar ovdasnji krene za tim svetlim primerom i prizna, recimo, da je jednom posao na sluzbeni put automobilom snekompletnim priborom za „prvu pomoc“, i zavapi da ga Pravosudje sankcionise, jer samokaznjavanje klecanjem na kuruzu (kokicaru) ne uspeva da mu umiri saves), a bivamo, prvenstveno, kako sam predsednik jedne vladajuce stranke (jeste, onaj sto bi sobalio tvoju simpatiju, a nju necemo dimenujemo, da ti, nicim izazvano, ne bi bio biven od stane njenog muza, Mitra Mrkele) nevoljno ne krije, zaslugom JS, Socijalista i PUPS-a, pusceni u Evropu?

Jos se nije slegla prasina oko zavere humanoidnih reptila, a bugarski naucnici saopscavaju da su stupili u kontakt svanzemaljcima i uveliko caskaju sistima.

Zato oni tamo u Svajcarskoj cutu, dok prave Crne rupe pod zemljom i brane pravljenje minareta nad zemljom, koristeci svoje demokratsko pravo da uskracuju pravo drugima.

Ali zato niko ne ogranicava pravo zenama dugradjuju grudnjake u grudi.

Vidis li ti, Kume, sta ja citam (mada ti OVO ne citas, jasta) u poslednjih sat vremena, dal je meni lako?

Nego, reci ti meni, ocel cikaski Crni Sokolovi dugaze kolumbuske Plave Jakne, to mene od jutros brine.

I tako…

Neka iz Doboja, da raspravljamo o zakrivljenosti prostor-vremena i postkapitalistickom drustvu? Ne? Dobro, samo sam…

Muzika? Oma dodje.

Kume, nema veze sto ti ovo ne citas, turaj kafu. Evo me krecem sIvanom, a sHarmsom i stursijom u rukama, ktebi. Nadam se da si svecano obucen, jer mi, pravi Komunisti…

Neka iz Doboja za…ovaj, khm, izvinjavam se, zaneo sam se, ne treba danas, danas cu sam

Imam dizjavim za Televizor sledece:

Mnogo sam besan. A tek sto sam bio besan pre jedno satdva vremena bolje i da ne pricam, odavno nisam osecao toliki poriv za destrukcijom i samodestrukcijom (sta god te strane reci znacile), lebami.

Medjutim, iz mase uzburkanih i, dobrim delom, neartikulisanih osecanja, krenulo, a tom pokretu je kumovalo, sto nesvesno a sto svesnim trudom, inace, ziveo zarez i njegova upotreba, mada upotreba istog u mojim rukama neminovno dovodi do zbunjivanja i ono malo mazohisticki (sta god ta…) ustrojenih pratilaca ovog bloga, dakle, nastavljam, prepoznavanje Pravog osecaja i Potreba i isforsirani mars od petses kilometara koji sam bio spreman da nazovem setnjom, dok nisam uso u kucu vasugolojvodi (jel subota, pa da sperem ovaj znoj? Nije? E, jebiga…), te se okrecem od kolacica koje nudi Tamna strana, i, mozda, sta mozda, sigurno, u pocetku i osecajuci gorak ukus, usmeravam ka onom socnom plodu sto ga izgradnja pozitivnog donosi(a to mi sad dade i ideju da, kao obican mlakonja, da ne kazem sekapersa, mada to mislim, pojedem jabuku, kad zavrsim ovaj post).

Mogobija sad tu da razglabam, al, prastajte, ceka me krocenje pustinjskog crva, vec sam mu zabo par kuka, tako da…odo dok sam mocan.

Lep dan, indid. Sijulejtr.

portos, posto je ispunio svoju patriotsku duznos i dovrsio konacno onaj OZBILJAN post, zvace „tofita“ karamelu sto mu neko dao, te odlazi da zgotovi kafu, valja se, novi dan je pred njim itakoto. Dobro jutro, narode, nasmesite se nekom danas, pa makar nicim izazvano, i to se valja

Sad, dal humanoidni reptili, a sve u nameri da me upropaste i sprece da dovrsim ozbiljan post, gde bih usput razotkrio i njiovu zaveru, pocinju da mi kontrolisu snove, pa ubacuju ideju o stapu i sargarepi u iste, kao motivaciju dodustanem od pisanja istog, nisam pametan, ali…

…evo, dok polako, istraumiran, vasugolojvodi, ispijam jutarnju kafu,  prisecam se kako sam sanjo dopet sluzim vojsku (dokle vise, pa zar godinu dana na albanskoj granici, pa jos, zbog necije potpuno pogresne procene da sam Musko, dobar deo toga u interventnom vodu,  od mene nije bilo dovoljno Otadzbini i Narodu, jebem mu misa) a posle toga i kako pokusavam da vodim ljubav u pozoristu, ali svaki put, kada prijatno razmenjivanje neznosti izmedju moje partnerke i mene krene da se zahuktava ka onome sto mi je jedan sto je jednom gledo reko da je mnogo dobra stvar (da, mislim na eksplicitan (sta god da strana rec znacila) seks), bivamo grubo, nicim izazvano, ometani, sto od publike, sto od izvodjaca kulturno-umetnickog programa, a u vidu pevanja operskih arija i slicnih gluposti, stezem pesnicu i proklamujem sledece:

Dovrsimo profesionalizaciju Vojske, stop nekontrolisanom regrutovanju u snovima!

Proterajmo publiku iz pozorista!

Raskrinkajmo zaveru humanoidnih reptila i njiovih slugu, domacih izdajnika, na Zemlji, stop Fasizmu!

Neka iz Doboja, da snove pretvaramo u javu? Ne? Dobro, samo sam…

Kibicujuci desavanja, prvenstveno na domacem parcetu neta, vezana za temu novog gripa, sve vise razmisljam o tome kako je ipak doslo vreme da se obogatim cim prije, pa da onu kucicu sto sam planiro da napravim jednom u nekoj vukojebini (zbog poradi zelje za osamljenjem, u planini i sobaveznim potocicem blizu, a sto dalje od komsija koji pripadaju ljudskoj vrsti, medjedi i slicna fauna su ok) dogradim u tajnosti jednim podrumcetom od petses stotina kvadrata koje ce, pored zastite od atomskog sleva, invazije humanoidnih reptila na nasu planetu i turbo-folka,domoguci meni bitnim osobama i mojoj malenkosti par godina nezavisnosti od haosa i bezumlja koji polako, ali sigurno hvataju ovu pojavu zvanu Covecanstvo. Naslov je nesto kraci nego sto sam planirao, ali, posto mi se pije kafa, uz neki dzez, odo da je zgotovim, pa nastavljam post kad budem bio raspolozen za to. A imam i nekog posla. U stvari, glavni razlog sto uopste objavljujem ovo ovako je da bih motivisao sebe da nastavim kasnije kucanje sedit opcijom, jer se plasim da bih inace batalio, fioka snatpisom „dead ideas“ je ionako prepuna. Malo je zajebano ovako kuckati, ne mogu lako da pregledam sta sam dosad otkucao, ali mi mnogo vise smeta sto sam juce bio mrzovoljan i NISAM uplatio (pokazalo se kasnije dobitnu) kombinaciju u kladionici, sto je, posto cu kasnije umesto bureka ssirom da doruckujem jabuku, slozicemo se, ne sumnjam, najveca nesreca za srpski narod. Inace, dobro jutro vam zelim. I, da, verujem, da ce tekst , za promenu, biti ozbiljniji. Uskoro…u brauzeru pored vas. Ne menjajte blog.

Jer…

(autor garantuje da nije podlegao pritiscima ni pokusajima potkupljivanja od strane humanoidnih reptila da ne nastavi zapoceti tekst, i ko ih jebe, kase nisu setili da mu ponude sleper ruskog kvasa)

Pa, da (posle 6 dana, ala vreme leti, jebogamis) nastavim zapoceto.

Ako neko neiskusan, kao ja sto sam, krene malo da svrlja po netu u potrazi za informacijama o novom, takozvanom svinjskom gripu, verovatnije je da ce pre naleteti na nesto tipa:

A Cija, snajka?

ili

Oce centrala jednom da pogresi…

ili pogledati ovo

A sta cemo spesto miliona Kineza koji kopaju…

(a ako propustite da proverite ko je covek (I meni je Bus mladji bio sujmiv, lebami) ostacete u mraku neznanja o humanoidnim reptilima kao sto i sam bejah do pre nedelju dana.

No, ipak prepustam Dejvidu da nastavi sraskrinkavanjem njiove zavere, od mene je dosta sto sam vas obavestio, otvarajte oci daljesami, bojim se da bi me pregalastvo na tom putu odvelo dalje od moje potrage za Dobojkom, a slozicemo se, to bi bila najveca nesreca za srpski narod.

Uostalom, tu je i bivsa finska ministarka zdravlja da mu pomogne, video klip u kom ona iznosi svoje misljenje sam vec kacio, a link ka Dzaba ste klesali, ko ce to da cita, kad je opste poznato, i to je cinjenica koja se ne moze osporiti, da ce Smak sveta dveiljadedvaneste preziveti samo bubasvabe, pacovi i Srbi nisam, pa to cinim sada, a ako mislite da to nema veze sa temom, pa, silno gresite.)

nego na nesto ovako:

Scoekom koji pise ovaj blog idem da planinarim cim nabacim kondiciju i smrsam, lebami

ili

Mogla je koja da se napise i o tome dal seksualna apstinencija, licno sam zainteresovan da saznam, utice nepovoljno na imunitet itakoto, al dajstadas

A zasto ovakve informacije ili reakciju na iste ako su dezinformacije ne mozete naci u vodecim svetskim medijskim kucama ne znam.

Da ne navodim primere sdomaceg neta koje pokazuju informativni haos, potrajalo bi.

Mozda, sta mozda, sigurno, ste pomislili da se sprdam navodeci prve linkove, ali gresite.

Ne odbacujem ni mogucnost zavere, bilo lakomih na pare u farmaceutskoj industriji, bilo onih koji smatraju da broj zivih pripadnika ljudske vrste trema skresati do pesto milijuna, uostalom, pokazalo se vec do cega moze da dovede zavera sklapana istovremeno sto u bavarskim pivnicama – sto u salonima vlasnika krupnog kapitala, samo eto, nekako nisam sklon da to, bez solidnih dokaza uzimam zdravo za gotovo.

Nije mi do sprdnje, zabrinut sam.

Zabrinut sam prvenstveno jer su moje dete, astmaticar, i sestra koja je trudna, u rizicnim grupama kad je novi virus u pitanju, a moji pokusaji da dodjem do pouzdanih informacija me frustriraju zbog izuzetne kontradiktornosti koja vlada medju dostupnim i tesko je razluciti (kad nisam Poljak <—–pogledajte kraj izlaganja njiove ministarke zdravlja, pa ce vam biti jasno na sta mislim) sta je istina, simbioza poluistina i ostrascenosti je dominantna.

Ne zabrinjava me toliko opasnost od novog gripa, bar na ovom nivou, dok ne mutira, vec ono sto moze da se desi ako mutira u razorniji oblik, ili se pojavi novi stakvim karakteristikama, a ne mislim da sam paranoican ako smatram da uopste nije mala verovatnoca da se to desi, sobzirom na to koliko kao cobani-budale uticemo na promene u Prirodi, i to u nekoj skorijoj buducnosti.

I opet, ne zabrinjava me samo dejstvo samih bolesti, mada bi nesto slicno takozvanom spanskom gripu danas bilo bar nekoliko puta smrtonosnije nego sto je bilo iljadudevestoosamneste, jer je pri sadasnjem nivou saobracajne povezanosti sveta dovoljno manje od mesec dana da virus zeljan putovanja krene iz Beograda, pa preko Enkoridza skoci do Adis Abebe, da bi odmorio u Zagubici pre no nastavi do Jokohame.

Zabrinjavaju me i ljudi. I njiovo ponasanje.

Recimo, ovo sto se sad desava u Srbiji ce verovatno proci bez tezih posledica (po vecinu, al cu se malo osvrnuti i na manjinu koja placa i tek ce platiti neke tudje  zajebancije).

To sto je verovatno (tesko mi je da se otmem takvom utisku) korupcija na visokom nivou, kao i politicke igre koje je prate, zasluzna za ponasanje nadleznih kad je informisanje i delovanje u pitanju, a pri tom mislim na sve sto prati pricu o nabavci vakcine i predstojecu vakcinaciju, ukljucujuci upadljivo cutanje opozicije i unistavanje Torlaka, ce proci nekaznjeno (mada mi je drago, kao sto napisah ranije na drugom mestu, parafrazirajuci jednu staru izreku, sto srpsko tuzilastvo pokazuje da se zakoni postuju i da su isti za sve, ni predsednik Srbije ni socijalno ugrozeni ne mogu nekaznjeno ispijati sampanjac na stadionima) i biti samo jos jedna u gomili pizdarija koju cemo, kao narod, progutati.

To sto se brzim ritmom smnogo prateceg smrada nabavljaju vakcine , sto ministar zdravstva sam, u pocetku, daje kontradiktorne izjave (sto to bez blama „zaboravlja“, ali ne zaboravlja da podvikne na „neodgovorne“ lekare koji izraze i najmanju sumnju u delotvornost i potencijalnu skodljivost vakcina i ispravnost poteza koji se povlace, te tako, po njemu, unose paniku u siroke narodne mase), sto se prvo pumpa prica o opasnosti i merama koje treba preduzimati kao preventivu, ali niko iz vlasti (ni opozicije), a unapred se izvinjavam ako sam propustio neciju reakciju da primetim, tv ne gledam desetak godina, a nista slicno nisam primetio u ostalim medijima, nije blesav da ugrozi svoju poziciju ili buducu karijeru time sto bi pokusao da bar kaze a kamoli pokusa da utice na to da se ne prave redovi i ljubi ruka pokojnom patrijarhu (koji je meni, da ne bude zabune, bio simpatican, i cenio sam ga, sto ne mogu da kazem da mislim za vecinu crkvenih velikodostojnika, i to ne samo zato sto mi malo bode oci njiova prica o duhovnosti, o skromnosti i slicnim vrednostima, dok  na sebi nose dragulje i zlato u kolicinama na kojim bi im pozavideli i vodeci krimosi iz devedestih u paketu samerickim reperima) i da se ne pospesuje masovni dolazak ljudi na sahranu istom, sto ce svakako doprineti da bar desetak (da ne preterujem) ljudi umreti od posledica sirenja gripa na tim okupljanjima, ali ko ih jebe, bolje da umre i stotinu, nego da se izvrsi politicko samoubistvo, jeltakotakoje, pokazuje nesto drugo, ono sto je neko na jednom mestu u svom komentaru jednostavno izrazio kao „Pandemija nemorala“.

E, ta pandemija nemorala ce, bojim se, dovesti do mnogo gorih scena, ako dodje do sirenja nekog opasnijeg virusa, nego sto su ove iz zlatnih devedesetih, bojim se da cemo se ubijati medjusobno zbog polutrulog limuna ili parceta leba.

Mislite da sam paranoican? Mozda ste u pravu, ali covekova priroda se nije mnogo promenila, koliko god mi voleli da imamo lepo misljenje o nama kao vrsti, (ili o nama Srbima, verovatno se retko ko seca kako su docekivane izbeglice u Srbiji posle „Oluje“, i naravno da se ne secamo da im se usput, odmah po prelasku granice nudila voda i sendvici, samo sto su se zauzvrat trazile desetine maraka, jebiga, ne uklapa se u sliku o nasoj tradicionalnoj gostoljubljivosti koju volimo da gajimo, ko ce to da pamti) u haosu mnogo vise dolazi do izrazaja ono instiktivno zversko u nama no ljudska dobrota, a u kombinaciji sprikrivenim ludilom koje nosimo u nama, za razliku od pravih zveri, postaje esencijalno zlo,  jer sebicnost, agresivnost, destrukcija itakote strane reci, koje se ispoljavaju u takvom stanju daleko prevazilaze ono sto je opravdano u borbi za opstanak.

Ajd da ne mracim vise, a i da ne ubijam dalje sduzinom.

I tako…

Neka iz Doboja, da podizemo imunitet uzajamno? Ne? Dobro, samo sam…

onaj ko ih nije sluso uzivo u skcu devedesete ne zasluzuje da voli karanfile